Zašto skoro svi pogreše u proceni količine šuta
Najčešća rečenica koju izvođači čuju glasi da je u pitanju mala adaptacija i da će jedan kontejner sigurno biti dovoljan. U praksi se ta procena pokaže kao tačna u vrlo malom broju slučajeva, i to iz dva razloga koja se ne vide dok se ne počne sa rušenjem. Prvi je što se količina meri u kubnim metrima, a ljudi razmišljaju u kvadratima, pa im materijal koji je bio zalepljen na pod i zid deluje kao ništa dok se ne nađe na gomili. Drugi je rastresitost, jer razbijen materijal zauzima znatno više prostora nego dok je bio ugrađen. Zbog toga se kubikaža šuta računa unapred, jednostavnom računicom koju svako može da uradi za nekoliko minuta.
Osnovno pravilo, razbijen materijal zauzima više prostora
Ovo je ključ celog izračuna. Kada se beton, estrih, keramika, opeka ili malter razbiju, između komada ostaje vazduh, pa isti materijal zauzima otprilike jednu trećinu do polovine više prostora nego pre rušenja. To znači da se izračunata zapremina ugrađenog materijala množi faktorom od otprilike jedan i po. Ako ste izračunali dva kubna metra estriha, na gomili ćete imati oko tri kubna metra šuta. Kod opeke i blokova taj faktor je i nešto veći, jer se lome u nepravilne komade. Ovaj korak preskoči skoro svako ko prvi put organizuje adaptaciju, i to je razlog zbog kojeg jedan kontejner uvek ispadne premali.
Kako se računa šut po vrstama radova
Računica je jednostavna, površina puta debljina daje zapreminu, a zatim se dodaje rastresitost. Za skidanje keramike sa poda računa se ukupna debljina pločice i lepka, najčešće oko dva do tri centimetra, pa pedeset kvadrata poda daje otprilike jedan do jedan i po kubni metar ugrađenog materijala, odnosno oko dva kubna metra šuta. Za skidanje cementne košuljice debljine pet centimetara na istih pedeset kvadrata dobija se dva i po kubna metra, odnosno blizu četiri kubna metra šuta. Rušenje pregradnog zida od pune opeke debljine dvanaest centimetara na deset kvadrata daje oko jedan i po kubni metar šuta. Skidanje maltera debljine dva centimetra sa sto kvadrata zidova daje oko tri kubna metra rastresitog materijala. Kada se ove stavke saberu, prosečno kupatilo od pet kvadrata sa skidanjem keramike sa poda i zidova, košuljice i sanitarija realno daje između dva i četiri kubna metra, a kompletna adaptacija dvosobnog stana lako pređe deset.
Zapremina nije jedini limit, tu je i masa
Ovo je stavka koju laici gotovo nikada ne uzmu u obzir, a koja je u praksi presudna. Građevinski šut je izuzetno težak, pa jedan kubni metar mešanog šuta sa betonom i keramikom teži otprilike od jedne i po do dve tone. To znači da kontejner od pet kubnih metara napunjen do vrha samim betonom prelazi devet tona, što je iznad onoga što vozilo sme da nosi po propisima. Zbog toga se kontejneri sa teškim materijalom pune do određenog nivoa, a ne do ivice, i to nije pokušaj da se naplati više tura nego zakonsko ograničenje osovinskog opterećenja. Pravilo koje vredi zapamtiti glasi da težak materijal traži manji kontejner i više tura, a lagan materijal veći kontejner koji se puni do vrha.
Kada se bira kontejner od pet, a kada od sedam kubika
Izbor se ne pravi po veličini stana nego po vrsti otpada. Kontejner od pet kubnih metara je logičan izbor za teške materijale, dakle za beton, opeku, keramiku, estrih i zemlju, jer se pri takvom sadržaju ionako ne puni do vrha. Kontejner od sedam kubnih metara je bolji izbor kada je otpad lagan i glomazan, kao što su gipsane ploče, stiropor, drvena građa, stara stolarija, nameštaj i pakovanja, jer tada zapremina odlučuje, a ne masa. Kod mešovitog otpada iz kompletne adaptacije često se kombinuje, pa se prvo iznosi teški deo, a zatim lagani. Bitno je i gde se kontejner postavlja, jer manji kontejner staje na jedno parking mesto, dok veći ponekad traži više prostora za manevar vozila.
Kako se planira broj tura i dinamika radova
Adaptacija ne proizvodi otpad ravnomerno, nego u talasima. Prvi i najveći talas nastaje u fazi rušenja i demontaže, kada za dva do tri dana izađe najveći deo ukupne količine. Drugi talas dolazi sa grubim radovima, kada se javljaju ostaci maltera, cementa i pakovanja, a treći na kraju, sa ambalažom, otpadom od stolarije i sitnim ostacima. Zbog toga se kontejner ne poručuje jednom za ceo posao, nego se dinamika usklađuje sa fazama, kako bi materijal odlazio čim nastane. Šut koji stoji na gradilištu smeta radovima, zauzima prostor i povećava rizik od povreda. Kod dobro organizovanog posla, odvoz šuta je usluga koja se poziva po planu, a ne u panici kada više nema gde da se stane.
Postavljanje kontejnera na javnu površinu
Ako se kontejner postavlja u sopstveno dvorište ili na privatnu parcelu, nema nikakve procedure. Čim se koristi javna površina, trotoar, parking mesto ili deo kolovoza, potrebno je odobrenje nadležne gradske ili opštinske službe za zauzeće javne površine, a u praksi to organizuje izvođač usluge, jer zna proceduru i rokove. Uz to se planira i sam prostor, jer se parking mesto često mora osloboditi i obezbediti pre dolaska vozila. Noću se kontejner obeležava reflektujućim trakama radi vidljivosti, a poželjno je da se ispod postave daske ili gume kako se ne bi oštetio asfalt, behaton ili ivičnjak. Ovo su detalji koji odlučuju o tome da li će posao proći bez opomene i bez svađe sa komšilukom.
Pristup vozilu, ono što se proverava pre nego što se poruči kontejner
Kontejner ne dolazi u ruci nego na vozilu koje mora da priđe, spusti ga, a kasnije i podigne pun. Zbog toga se pre poručivanja proverava nekoliko stvari. Prva je širina prilaza, jer je vozilu potrebno znatno više prostora nego putničkom automobilu. Druga je visina, dakle da li iznad mesta ima grana, kablova, nadstrešnica ili ulaznog svoda koji ograničava dizanje. Treća je nosivost podloge, jer se puno vozilo ne penje na zelenu površinu, na sveže popločan prilaz, preko šahtova i preko ploče podzemne garaže. Četvrta je prostor za manevar, jer kontejner mora da se spusti pod uglom i kasnije podigne uz izvlačenje. Fotografije lokacije poslate unapred rešavaju svih pet nedoumica i sprečavaju izlazak vozila koje ne može da izvrši posao.
Šta sme, a šta ne sme da uđe u kontejner za šut
Kontejneri se koriste za neopasan otpad, dakle za beton, opeku, blokove, crep, keramiku, malter, estrih, zemlju, kamen, gips, drvo, staklo, stolariju, kabasti otpad i ambalažu. Ono što ne sme da se ubaci jesu materijali koji se svrstavaju u opasan otpad, a najvažniji među njima su ploče koje sadrže azbest, poznate kao salonitne ploče, koje traže poseban i propisan postupak zbrinjavanja. Isto važi i za boje, lakove, razređivače, lepkove, ulja i sve hemikalije u tečnom stanju, kao i za akumulatore, baterije, elektronski otpad, gume i medicinski otpad. Ovo nije formalnost, jer se pri prijemu na deponiji sadržaj proverava, a mešanje opasnog otpada sa šutom stvara odgovornost i dodatan trošak. Ako niste sigurni šta imate, najbolje je da to pomenete pri poručivanju.
Zašto se isplati odvajati čist šut od mešanog otpada
Ovde postoji direktna finansijska korist koju malo ko koristi. Čist mineralni otpad, dakle beton, opeka, blokovi i keramika bez primesa, može se reciklirati i preraditi u materijal za nasipanje, pa se i njegovo zbrinjavanje drugačije tretira nego zbrinjavanje mešanog otpada u kome ima drveta, plastike, stiropora i ambalaže. Kada se na gradilištu odmah odvoji čist šut od ostatka, ukupan trošak zbrinjavanja je manji, a ceo posao ekološki prihvatljiviji. Praktično to znači da se pri rušenju odmah odloži drvena stolarija i ambalaža sa strane, umesto da se ubaci u isti kontejner sa betonom. Kod većih adaptacija razlika se meri u ozbiljnim iznosima.
Punjenje kontejnera, pravila koja se stalno krše
Kontejner se puni ravnomerno, počev od zadnjeg dela prema vratima, kako bi se težina rasporedila i kako bi se sadržaj kasnije bezbedno transportovao. Materijal se ne slaže iznad gornje ivice, jer se pri vožnji komadi kotrljaju i padaju na kolovoz, što je i opasno i kažnjivo. Duge elemente, kao što su cevi, letve i profili, treba prethodno preseći, jer se u suprotnom zaglave i onemoguće pravilno pražnjenje. Prašina se smanjuje povremenim orošavanjem vodom i pokrivanjem ceradom, naročito leti i na vetrovitim lokacijama. Ako se očekuje kiša, treba znati da se šut natopljen vodom značajno oteža, pa pokrivanje nije samo zbog urednosti nego i zbog mase.
Koliko kontejner može da stoji i kako se planira vreme
Vreme držanja se dogovara unapred i najčešće se kreće od jednog dana, kada se puni odmah i odvozi isti dan, do nekoliko dana ili nedelja kod dužih radova. Kod postavljanja na javnu površinu vreme je ograničeno odobrenjem, pa se dinamika usklađuje sa tim. Praktično pravilo je da se kontejner poručuje tek kada je rušenje spremno da počne, a ne nedelju dana ranije, jer prazan kontejner koji stoji ispred zgrade privlači tuđi otpad. To je vrlo česta pojava, komšije i prolaznici u njega ubace svoj kabasti otpad, gume ili kesama smeća, pa vlasnik radova plaća tuđe zbrinjavanje. Rešenje je jednostavno, kontejner se puni odmah i odvozi čim je pun.
Šta pripremiti pre nego što zatražite ponudu
Za tačnu ponudu potrebno je nekoliko podataka. Prvi je vrsta otpada, dakle da li je reč o čistom šutu, o mešanom otpadu iz adaptacije, o zemlji ili o kabastom otpadu. Drugi je procenjena količina u kubnim metrima, izračunata po principu iz ovog teksta. Treći je tačna adresa i podatak o tome da li se kontejner postavlja u dvorište ili na javnu površinu. Četvrti je opis pristupa, širina prilaza, visina, podloga i mogućnost manevra, najbolje uz fotografiju. Peti je sprat na kome se radi i način iznošenja, jer se kod viših spratova posao znatno olakšava upotrebom cevi za šut. Sa ovih pet podataka ponuda je konačna, a organizacija odvoza postaje najjednostavniji deo cele adaptacije.
