Kada se kontejner za šut postavi ispred kuće ili zgrade, mnogi misle da u njega može da se baci sve što više nije potrebno. Stari nameštaj, boje, šut, ploče od salonita, frižider, gume, sve završi na istoj gomili. Upravo tu nastaju problemi, jer se pojedine vrste otpada ne smeju mešati sa šutom, deponija ih ne prima, a neke su opasne po zdravlje i okolinu. U nastavku objašnjavamo šta sme u kontejner za šut, šta nikako ne sme, kako se kontejner pravilno puni i šta uraditi sa otpadom koji ne ide u kontejner.
Zašto je važno šta se baca u kontejner
Svaki kontejner završava na deponiji, gde se otpad razvrstava i odlaže prema vrsti. Građevinski šut i neopasan otpad odlažu se na jedan način, dok opasan otpad zahteva posebne uslove, dozvole i postupke. Ako se u kontejneru sa šutom nađe opasan otpad, ceo sadržaj može biti odbijen ili zahtevati dodatno zbrinjavanje, što stvara nove troškove. Mešanje otpada ugrožava i radnike koji ga utovaruju, prevoze i istovaraju. Zato je pravilno punjenje kontejnera u interesu i korisnika i okoline.
Šta sme u kontejner za šut
U kontejner za šut može da ide građevinski otpad nastao pri renoviranju, adaptaciji i rušenju. To su ostaci cigle, betona, maltera, crepa, keramičkih pločica, sanitarija, kamena i gipsanih ploča. Može da ide i zemlja iz iskopa, kao i drvo, stara stolarija, parket, laminat i ostaci građevinskog materijala. Salus Trans odvozi i kabasti otpad, stari nameštaj, papir, karton, staklo, ambalažu i komunalni otpad. Sve je to neopasan otpad koji se legalno odlaže na deponiji Vinča.
Šta ne sme u kontejner za šut
U kontejner za šut ne sme da ide opasan otpad. To su boje, lakovi, razređivači, rastvarači i njihova ambalaža sa ostacima, motorna i druga ulja, akumulatori i baterije, pesticidi i hemikalije. Ne smeju se bacati ni fluorescentne cevi i štedljive sijalice, koje sadrže živu, niti medicinski otpad. Električni i elektronski uređaji, poput frižidera, zamrzivača, televizora i klima uređaja, zbrinjavaju se posebno, jer sadrže štetne materije i gasove. Ovakav otpad se predaje ovlašćenim operaterima i reciklažnim centrima.
Salonit i azbest, najopasniji građevinski otpad
Posebnu pažnju zahtevaju salonitne ploče i drugi materijali koji sadrže azbest, koji su se decenijama koristili za krovove, fasade, cevi i dimnjake. Azbestna vlakna su veoma štetna po zdravlje kada se udišu, pa se salonit ne sme lomiti, seći niti bacati u običan kontejner za šut. Uklanjanje i odvoz azbesta rade isključivo ovlašćene firme, uz zaštitnu opremu i posebno pakovanje. Ako pri renoviranju naiđete na salonit, najbolje je da ga ne dirate dok se ne dogovorite sa ovlašćenim operaterom. Mešanje azbesta sa šutom može ugroziti ljude i napraviti ozbiljne troškove.
Gume, veliki električni uređaji i drugi posebni otpad
Pojedine vrste otpada nisu opasne u klasičnom smislu, ali se zbrinjavaju posebnim putem. To su automobilske gume, veliki kućni aparati, auto delovi i određene vrste plastike. Deponije ih često ne primaju zajedno sa građevinskim šutom, pa se predaju reciklažnim centrima ili ovlašćenim sakupljačima. Pre bacanja nečega što nije običan šut ili kabasti otpad, dobro je pitati prevoznika. Tako se izbegava da kontejner bude vraćen ili da se naplaćuje dodatno razvrstavanje.
Kako pravilno napuniti kontejner
Pravilno punjenje kontejnera znači da se prostor iskoristi što bolje, a da se ne pređu dozvoljene granice. Krupni komadi, poput ploča, stare stolarije i nameštaja, najbolje je rastaviti ili izlomiti na manje delove, kako ne bi ostavljali prazan prostor. Teži materijal, poput betona i cigle, stavlja se na dno, a lakši iznad. Otpad se raspoređuje ravnomerno po celom kontejneru, a ne samo na jednu stranu. Tako u isti kontejner staje više materijala, a utovar je bezbedniji.
Zašto se kontejner ne sme prepuniti
Kontejner se puni najviše do visine ivica, jer prepunjen kontejner ne može bezbedno da se podigne i preveze. Otpad koji viri preko ivica može da ispadne tokom transporta i ugrozi druge učesnike u saobraćaju. U tom slučaju višak mora da se skine pre odvoza, što usporava posao. Važna je i težina, jer je šut od betona i cigle veoma težak, pa kontejner pun samo betona može preći dozvoljenu nosivost vozila. Ako imate mnogo teškog materijala, bolje je poručiti više kontejnera ili kiper kamion.
Razdvajanje zemlje, šuta i ostalog otpada
Kod većih radova isplati se razdvojiti zemlju od šuta i drugog otpada. Čista zemlja iz iskopa često može da se odveze posebno, a ponekad i ponovo iskoristi za nasipanje. Šut od betona i cigle odvaja se od drveta, nameštaja i ambalaže, što olakšava odlaganje na deponiji. Razdvajanje olakšava i planiranje, jer se tačnije zna koliko je kontejnera ili tura kipera potrebno. Na gradilištima sa više vrsta otpada ovakva organizacija štedi vreme i novac.
Ko odgovara za sadržaj kontejnera
Dok kontejner stoji na vašoj lokaciji, za njegov sadržaj odgovara korisnik, odnosno onaj ko ga je naručio. Ako se kontejner nalazi na ulici, dešava se da prolaznici ili komšije ubace svoj otpad, ponekad i nešto što ne sme u kontejner. Zato je dobro da kontejner bude pod nadzorom, a kada radovi ne traju, da se ne ostavlja dugo nepopunjen na javnom mestu. U slučaju sumnje, pre preuzimanja proverite šta je u kontejneru. Tako se izbegavaju neprijatnosti pri odvozu.
Legalan odvoz šuta i otpada u Beogradu
Bacanje šuta i otpada na divlje deponije zabranjeno je i kažnjivo, a pored toga zagađuje zemljište, vodu i okolinu. Legalan odvoz podrazumeva da otpad preuzme ovlašćena firma i odloži ga na zvaničnu deponiju. Salus Trans poseduje dozvole za sakupljanje i transport neopasnog otpada i sav materijal odvozi na gradsku deponiju Vinča. Uz kontejnere od 5 i 7 kubika, kiper kamione do 20 kubika i cevi za šut, rešavamo odvoz na svim lokacijama u Beogradu. Ako niste sigurni da li neki otpad sme u kontejner, dovoljno je da pitate pre nego što ga bacite.
